Naši daleki preci, zahvaljujući tome što su češće bili gladni nego siti, preneli su nam u nasleđe "štedljivi gen". Njegova uloga je bila da "skladišti" masti u organizmu da bi čovek imao "rezerve" kada nastupe oskudica i glad. To je jedan od razloga zašto u sadašnjim generacijama gotovo svako drugi ima višak kilograma. Jer, ne samo što smo genetski predodređeni da nagomilavamo masno tkivo, nego i živimo u izobilju hrane.

 U intervjuu za "Večernje novosti", dr Ana Đorđević, molekularni biolog Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", kaže da je, osim pomenute genetike, za epidemiju gojaznosti, koja pogađa veći deo razvijenog sveta, odgovorna i fruktoza, kojom se obogaćuje ukus mnogobrojnih industrijskih namirnica:

- Prethodnih decenija primećeno je da se upotreba fruktoze u industrijskim namirnicama poklapa s pojavom epidemije gojaznosti. Zato smo sproveli istraživanje na miševima i pacovima i utvrdili da ishrana bogata ovom vrstom šećera ne samo što uzrokuje povećanje telesne težine, nego je i direktno povezana s pojavom dijabetesa, hipertenzije, povećanih masnoća u krvi i kardiovaskularnih bolesti. Tačnije, onog stanja koje se u savremenoj medicini naziva metabolički sindrom.

 

* Zar fruktoza nije šećer koji se dobija iz voća, koje je zdravo za ishranu?

- Kada jedemo voće, na primer bananu, pomorandžu ili jabuku, osim fruktoze u organizam unosimo i dijetalna vlakna, pa organizam brzo oseti sitost. Nevolja nastaje kada se konzumira samo fruktoza koja se koristi u tečnom obliku ili kao sirup u industriji. U takvom stanju ona se u organizam unosi u mnogo većim količinama i utiče na pojavu gojaznosti. Fruktoza je vrlo jeftina sirovina i značajno doprinosi boljem ukusu namirnica, zbog čega se masovno koristi.

"LAJT" PROIZVODI PUNI ŠEĆERA * Zbog čega je došlo do masovne upotrebe fruktoze u proizvodnji hrane?
- Razlog tome je što su masti bile okrivljene da su veoma štetne za zdravlje, pre svega srca i krvnih sudova. Zato su proizvođači hrane počeli da "vade" masnoće iz hrane, a da bi zadržali ukus, počeli su da jee obogaćuju fruktozom. Jer kada recimo jogurt sadrži nula odsto mlečne masti, on ne može da ima dobar ukus, pa se zato se on postiže šećerima. Obično su svi "lajt" proizvodi siromašni masnoćama, ali su zato obogaćeni štetnim zaslađivačima.

* U koje namirnice se dodaje fruktozni sirup?

- Njime se obogaćuju gazirana pića, sokovi, kečap, suhomesnati specijaliteti i mnoga druga hrana. Obično na našim proizvodima piše da sadrže šećere, ali vrlo je bitna specifikacija tih šećera. Tako se na pojednim proizvodima odnedavno može pročitati "visokofruktozni kukuruzni sirup". To znači da često konzumiranje ovih namirnica može da vodi u gojaznost.

* Da li se ta fruktoza zaista dobija iz kukuruza i zbog čega je ona štetnija po zdravlje od običnog šećera - glukoze?

- Najčešće se fruktoza za industriju dobija iz kukuruza, jer je to vrlo jeftina sirovina i ne zahteva visokorazvijenu tehnologiju. Ova fruktoza jeste štetnija po zdravlje jer, za razliku od glukoze, ona "zaobilazi" pojedine postupke obrade u jetri, tako da insulin na nju ne može da reaguje. Osim toga, fruktoza je lipogeni šećer, što znači da višak fruktoze može da se pretvori u masti.

 

* Šta je pokazalo vaše istraživanje?

- Kao i ljudi, i miševi vole hranu bogatu šećerima, jer je vrlo ukusna. Primetili smo da su povećavali telesnu težinu, odnosno došlo je do uvećanja belog masnog tkiva. Međutim, ispoljile su se razlike između mužjaka i ženki. Naime, ženke su se više gojile, dok su mužjaci više ispoljavali probleme sa insulinskom rezistencijom, masnoćama u krvi i pojavom kardiovaskularnih tegoba. To se može objasniti evolutivnom razlikom između polova, jer ženke su po prirodi prilagodljivije promenama u cilju očuvanja potomstva.

HRONIČNA BOLEST * Koji su još uzroci stalnog rasta broja gojaznih?
- Danas se smatra da je gojaznost kompleksna hronična bolest koja nastaje usled mnogobrojnih faktora, a najčešće kao posledica genetičkih odlika osobe i faktora spoljne sredine. Najpoznatiji spoljni faktori su ishrana bogata šećerima i mastima i nedovoljna potrošnja unetih kalorija. Kada je o genetici reč, sve veći značaj dobija epigenetika, koja izučava i naše ponašanje, što znači da i način ishrane može da utiče na potomstvo.

* Kako je ovaj način ishrane uticao na mozak životinja?

- Slično kao i kod čoveka. Naime, ishrana bogata šećerom podiže energiju na mentalnom nivou i raspoloženje, ali smo primetili da oštećuje kognitivne sposobnosti. Dodatna nevolja je što s vremenom mozak postaje zavisan od šećera i stalno traži nove količine, po istom mehanizmu kao i bilo koja druga "droga". Dakle, kada ga nema, dešava se ozbiljan "pad" raspoloženja.

* Da li planirate da nastavite istraživanja?

- U saradnji sa istraživačima iz Švajcarske, nastavilo smo da ispitujemo efekte ishrane bogate šećerima, ali smo sada uključili i uticaj stresa. Osmislili smo načine kako ćemo naše životinje svakodnevno da izlažemo stresu srednjeg intenziteta koji odgovara stresorima kojima je svakodnevno izložen čovek. Posebnu pažnju obratićemo na to kako se ponaša masno tkivo u organizmu i koju patologiju ovaj način života može da uzrokuje.

(Izvor: Vecernje novosti.rs)

Scroll to top