Pucanj. Ništa nije rekao, samo je ušao unutra izvadio pištolj. I onda: pucanj! Nisam osetila bol, ništa, samo crvenilo na butini. Svesna sam. Prvo što mi pada na pamet nije da bežim, nemam kud, već da mu spustim taj pištolj, a onda je usledio drugi pucanj, treći, pa četvrti..."

Taj 28. februar 2018. godine za nekog je jedno obično popodne , a Marini Minić (30) dan koji je promenio sve. 

PROČITAJTE: Dobro ga pogledajte i zapamtite heroja: Ovo je policajac iz Nikšića koji je sinoć dao otkaz jer neće protiv svog naroda

Sedimo preko puta Marine. Nasmejana, vedra devojka. Staložena. A desila joj se malo je reći strašna stvar. Bivši momak ju je zamalo ubio sa četiri hica i ona je danas u invalidskim kolicima. Sada svakog dana uči ispočetka da živi.

- Saša i ja smo bili u vezi nekoliko godina, a poslednjih godinu i po dana živeli smo zajedno. Do tog trenutka, dok nismo počeli da živimo zajedno, sve je teklo kao u svakoj drugoj vezi, normalno, manje-više s uobičajenim problemima. Ali, znate kako ono ljudi kažu: "Dok ne pojedeš sa nekim džak soli ne znaš kakav je". Baš tako je i bilo - počinje ispovest.

 

Ubrzo su krenuli loši dani, ali ona je zbog ljubavi to pokušavala da prebrodi.

Svađe, svađe, pa pomirenja, novčani problemi, sukobi. U svemu tome ona je želela budućnost sa njim, pa je podigla i kredit kako bi opremila kuću u kojoj su živeli. Da bi otplatila kredit, počela je da radi i dodatni posao, a budući da je već radila kao cvećarka na Bežanijskom groblju, zaposlila se i u cvećari u Zemunu gde je radila popodnevnu smenu. Ipak, sve to nije zaustavilo svađe, a Saša je vremenom počeo i sve više da pije.

 Počeo je strašno da me vređa. To su bile psovke, galama, taj period je bio strašan - seća se Marina..

"Krvnički me je pretukao"

Onda su došle te kobne Zadušnice.

- Tada smo se posvađali, da vam pravo kažem, ja zaista i ne znam oko čega i više ne znam ni kako, on me je pretukao, krvnički. Bila sam cela u modricama. Tolikom me je silinom tukao da je bukvalno kleknuo na moj grudni koš i lupao mi šamare iz sve snage - opisuje Marina te trenutke dok joj glas nije ni zadrhtao.

Objašnjava dalje da nikada nije bila od onih žena koje će to oprostiti, koje će pomisliti "jao, možda će se promeniti, možda će biti bolji". Ne, znala je da od toga nema ništa. 

*Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija

- Ipak, taj trenutak je bio šok za mene. Sve što sam osećala je šok. Dva dana sam bila kao biljka , gledala sam u jednu tačku, odlazila do toaleta i nazad. Onda sam presekla i odlučila da odem. I otišla sam kod roditelja i ispričala sam im šta se dogodilo. Prva reakcija je bila da to prijavimo policiji. Ja sam ih ubeđivala da to ne uradimo, računajući da on ima dvoje dece iz prvog braka, da njih mora da prehrani nekako.Nedugo zatim, otišla je kod njega sa majkom, bratom i bratom od strica po svoje stvari.

 

On je u tom trenutku bio kod kuće ali osim što ju je ubeđivao da se pomire, nije bilo previše svađe oko njenog odlaska. Marina mu je tada rekla da je ne progoni na bilo koji način, jer će ga prijaviti i on je uvervao da neće. Ipak, nije bilo tako...- Budući da je i on radio na groblju, svaki dan smo se viđali. On je dolazio, pokušavao da izgladi stvari, da se pomirimo, ali ja sam bila odlučna u tome da smo završili, da od toga nema ništa - priča i objašnjava da je ubrzo shvatila da tako ne ide, te je u tajnosti odlučila da da otkaz u toj cvećari i da nastavi da radi samo na drugom poslu u Zemunu.

"A onda je došao u cvećaru"

Dan kada Marina napušta posao na Bežanijskoj kosi, bio je dan kao i svaki drugi. Ona je nešto ranije izašla s radnog mesta i krenula do frizera kako bi prekratila vreme do drugog posla. Kada je stigla u cvećaru, tu su bili gazda i gazdarica i još jedna koleginica i sve je teklo normalno. A onda je došao on. Prvi put.

*Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija

- Ušao je u radnju, vidno pijan, i prišao mi moleći me da razgovaramo iza cvećare, što sam kategorički odbila objašnjavajući mu da nemam šta s njim da pričam, naročito što je toliko pijan, a osim toga sam i na poslu - navodi ona i kaže da je on nakon toga otišao.

Ona je mislila zauvek.

Svi su otišli. Bilo je oko pet sati. Bila je sama. Na kamerama će se kasnije videti da je on bio u okolini, ali ona to, naravno, nije znala. Ni u jednom trenutku nije mislila da se nešto sprema. A onda prvo senka. Krajičkom oka Marina je videla da neko prolazi, okrenula je glavu da pogleda ko je. Bio je on.

 - Ušao je u cvećaru i nije rekao ni reč. Izvadio je pištolj. Usledio prvi pucanj. Nisam osetila bol, samo sam pogledala ka butini i videla crvenu boju koja se širi. Refleksno sam krenula ka njemu da mu spustim pištolj. Počeli smo da se rvemo. Ubrzo je usledio drugi pucanj. U tom trenutku sam osetila toplotu kako se razliva po mom stomaku i nogama. Dok je to trajalo mi smo sve vreme nešto vikali jedno na drugo. Sećam se boje njegovog glasa, koja kao da nije bila njegova. Izraz lica kao da je bio tuđi - govori Marina, bez prestanka.

Trećeg pucnja se ne seća. Marina je tada pala. Onda je on pucao još jednom, ispod levog pazuha, da "overi", da zakuca sudbinu svojoj bivšoj devojci koja je ležala na podu, bez svesti.

- Budim se. On leži preko mene. Dok sam bila bez svesti on je pucao sebi u glavu. Ja ne mogu da se pomerim, pokušavam da pomerim noge. One su zakucane i ja tada već shvatam da ću postati paraplegičar.

Tada je počela da oseća bol, neverovatan bol koji se širio njenim telom.

 

"Dva N.N. lica, desila se pucnjava, sada je bezbedno"

Dok su se rvali, posle prvog pucnja struja u lokalu je nestala, ona je uhvatila prvu saksiju i razbila prozor kako bi ljudi čuli, kako bi pomogli. Čuo je mladić iz obližnjeg lokala. On je pozvao hitnu, policiju. Dvoja kola hitne pomoći, policija, žandarmerija, svi su došli vrlo brzo.

- Ulazi policija, posle mnogo muke, jer su naša tela bila blizu vrata: "Dva N.N. lica, desila se pucnjava, sada je bezbedno", čula sam glas policajca kako govori u motorolu. Ja u tom trenutku podižem ruku, jer sam došla svesti i govorim mu da ja nisam N.N. lice, govorim mu ko sam. Nakon toga je hitna iznela prvo njega, bio je u tom trenutku živ, a onda, pažljivo i mene.

Uneli su je u kola Hitne pomoći, rotacija je upaljena, svetla su bila iznad nje, ona je svesno gledala u njih, živa, sa četiri metka, nepokretna, ali živa...

Posle toga usledio je dug period opravka i nekoliko operacija u Srbiji. Poboljšanja ima, ali Marina i dalje ne može da stane na noge. Jedno rešenje su operacija i tretman matičnim ćelijama u bolnici na Tajlandu, za šta joj je potrebno 90.000 evra.

Da bi sumu sakupila, potrebni smo joj svi mi. Pomozimo joj.

Kako možete pomoći?

Slanjem SMS poruke: Upišimo 758 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human758 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000000006112-46

Uplatom na devizni račun: 00-540-0004317.9

IBAN: RS35160005400004317955

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

(BalkansPress / Izvor: Blic.rs)

Scroll to top