Nalazimo se na ivici Trećeg svetskog rata, koji Zapad kompulzivno gura. I ovo više nije strah ili očekivanje, to je činjenica. Rusija je u ratu sa kolektivnim Zapadom.

Poslednjih dana je došlo do značajne promene u odnosu snaga u Ukrajini. Ovo se mora razumeti u celini.

Kontranapadi Kijeva su uglavnom bili neuspešni u oblasti Hersona, ali, ipak, učinkoviti u oblasti Harkova. Prekretnica je upravo situacija u Harkovu, kao i prisilno povlačenje savezničkih snaga. Ostavljajući po strani psihološke efekte i legitimna osećanja rodoljuba, mora se istaći da smo, u celini uzev, čitav tok specijalne vojne operacije (SVO), došli do tačke bez povratka.

Sada svi preporučuju neke vanredne mere ne bi li se situacija preokrenula. Neki od ovih predloga su sasvim racionalni. Ne pretendujemo na originalnost, već samo pokušavamo da sumiramo najvažnije tačke i preporuke i stavimo ih u globalni geopolitički kontekst.

 

Treći svetski rat

Nalazimo se na ivici Trećeg svetskog rata, koji Zapad kompulzivno gura. I ovo više nije strah ili očekivanje, to je činjenica. Rusija je u ratu sa kolektivnim Zapadom, sa NATO paktom i njegovim saveznicima (mada ne sa svima: Turska i Grčka imaju svoj stav, a neke evropske zemlje, pre svih Francuska i Italija, ali ne samo one, ne žele da budu aktivni učesnici rata sa Rusijom). Ipak, opasnost od Trećeg svetskog rata je sve bliža.

Otvoreno je pitanje da li će doći do upotrebe nuklearnog oružja. Ali, verovatnoća nuklearnog Armagedona raste iz dana u dan. Sasvim je jasno, a mnogi američki vojni komandanti (kao što je bivši američki komandant u Evropi Ben Hodžis) to otvoreno izjavljuju – da se Zapad ne bi zadovoljio ni našim potpunim povlačenjem sa teritorije bivše Ukrajine, da ćemo ovaj rat završiti na sopstvenom tlu. Jens Stoltenberg insistira na „bezuslovnoj predaji“, Ben Hodžis na „deimperijalizaciji“, rasparčavanju Rusije.

General potpukovnik Frenklin Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi

*General potpukovnik Frenklin Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi (Foto: stripes.com)

Zapad se 1991. godine zadovoljio raspadom Sovjetskog saveza i našom ideološkom predajom, pre svega, prihvatanjem zapadne liberalne ideologije, političkog sistema i ekonomije pod zapadnim vođstvom. Danas je crvena linija za Zapad postojanje suverene Rusije, čak i unutar granica Ruske Federacije.

Kontranapad OSU u oblasti Harkova je direktan napad Zapada na Rusiju. Svima je poznato da je ovu ofanzivu organizovala, pripremila i opremila vojna komanda Sjedinjenih Država i NATO-a i da se odvijala pod njihovim neposrednim nadzorom. Ne radi se samo o upotrebi vojne opreme NATO pakta, već i o direktnom uključivanju zapadnih vazduhoplovnih obaveštajnih službi, plaćenika i instruktora. U očima Zapada, ovo je početak ‘našeg kraja’. Jednom kada smo pokazali slabost u odbrani teritorija pod našom kontrolom u Harkovskoj oblasti, možemo biti i poraženi. Ovo nije mali uspeh kijevske kontraofanzive, već prvi opipljivi uspeh Drang nach Osten-a NATO snaga.

 

Naravno da se ovo može pripisati privremenim ‘tehničkim poteškoćama’ i može se odložiti suštinska analiza situacije za kasnije. Ali, to bi prosto odložilo fait accompli i time nas samo deprimiralo i demoralisalo.

Zato valja hladno priznati da nam je Zapad objavio rat i da ga već vodi. Nismo mi izabrali ovaj rat, nismo ga želeli. Niti smo 1941. godine želeli rat sa nacističkom Nemačkom i odbijali smo dugo da verujemo da će ga biti – sve do sâmog početka. Ali u sadašnjoj situaciji, kada se protiv nas defakto vodi rat, to nije od presudnog značaja. Jedino što je sada značajno je da taj rat dobijemo, braneći pravo Rusije da postoji.

Aleksandar Dugin: Pređena je tačka bez povratka, Rusija mora pobediti

*Autor teksta: Aleksandar Dugin

Kraj SVO

SVO, kao ograničena operacija za oslobađanje Donbasa i nekih teritorija u Novurosiji, je okončana. Ona se postepeno izrodila u potpuni rat sa Zapadom, u kojem, u stvari, nacistički teroristički režim u sâmom Kijevu ima samo ulogu oruđa. Pokušaj tehničke operacije da se ona opkoli i da se oslobode neke ukrajinske teritorije pod kontrolom nacista u Novorosiji, uz održavanje postojeće geopolitičke ravnoteže u svetu, je propao. Pretvarati se da prosto nastavljamo SVO – negde na periferiji pažnje javnosti – jednostavno je uzaludno.

Mi smo sada u ratu mimo naše volje i to utiče na svakog građanina Rusije: svako od nas je na nišanu neprijatelja, teroriste, snajperista, okružnih grupa za brzo delovanje.

Imajući to u vidu, situacija je takva da je, sve u svemu, nemoguće vratiti se u prvobitno stanje – pre 24. februara, 2022. godine. Ono što se desilo je nepovratno i ne smemo da se plašimo naših bilo kakvih ustupaka ili kompromisa. Neprijatelj će prihvatiti samo našu potpunu predaju, potčinjavanje, rasparčavanje i okupaciju. Tako da jednostavno nemamo izbora.

Kraj SVO znači potrebu za dubokom transformacijom celokupnog političkog i društvenog sistema moderne Rusije – da se zemlja postavi na ratne temelje – u politici, ekonomiji, kulturi i sferi informisanja. SVO možda ostaje kao važan, ali ne i jedini sadržaj ruskog društvenog života. Sve se svodi na rat sa Zapadom.

 

Ideološki front

Vrednosti koje brani globalistički Zapad – LGBT, legalizacija izopačenosti, narkotici, spajanje čoveka i mašine, totalno mešanje preko nekontrolisanih migracija, itd. – neraskidivo su povezane za zapadnim ideološkim frontom, zapadnom političko-vojnom hegemonijom i njenim unipolarnim sistemom. Zapadni liberalizam i globalna političko-vojna i ekonomska dominacija Sjedinjenih Država i NATO pakta su jedno te isto. Apsurdno je boriti se protiv Zapada a prihvatati (čak i delimično) njegove vrednosti, u ime kojih on vodi rat protiv nas, rat do uništenja.

Naša ideologija ne bi bila samo ‘korisna’ za nas danas; ako je nemamo, izgubićemo. Zapad će nas i dalje napadati kako spolja, preko naoružanih i obučenih ukrajinskih nacista, tako i iznutra, sa trajno-liberalnom petom kolonom koja vešto kvari umove i duše mlađih generacija. Bez sopstvene ideologije, kojom se jasno definiše ko je prijatelj, a ko neprijatelj, u ovoj situaciji smo gotovo nemoćni.

*Vladimir Putin na grobu Ivana Iljina (Foto: Kremlin.ru)

Ideologija se mora odmah proglasiti i mora da se temelji na potpunom i neposrednom odbacivanju zapadne ideologije, globalizma i totalitarnog liberalizma, sa svim njegovim instrumentalnim podvrstama – uključujući neonacizam, rasizam i ekstremizam.

Mobilizacija

Mobilizacija je neizbežna. Rat pogađa sve i svakoga, ali mobilizacija ne znači prisilno slanje vojnih obveznika na front. To se može izbeći, na primer, stvaranjem punopravnog dobrovoljačkog pokreta, uz neophodne beneficije i podršku države.

Moramo se  okrenuti veteranima, a posebnu podršku pružiti novorusijskim ratnicima. Rusija ima malo, ali ima pristalica u inostranstvu. Ne treba da se ustručavamo u stvaranju antinacističkih i antiglobalističkih međunarodnih brigada, sa iskrenim ljudima sa Istoka i Zapada.

Ali, pre svega, ne smemo potcenjivati Ruse. Mi smo herojski narod. Uz veliku cenu, strašnog neprijatelja smo, u našoj slavnoj istoriji, pobeđivali, ne jedanput ili dvaput. Bićemo pobednici i ovog puta, u ovom ratu sa Zapadom, ali, ovaj put, to će biti narodni rat. Pobeđujemo u narodnim ratovima, u ratovima u kojima su se veliki ljudi probudili da se bore.

 

Mobilizacija podrazumeva potpunu promenu informacione politike. Mirnodopske norme (koje su, u suštini, slepo kopiranje zapadnih programa i strategija zabave i koje ne rade ništa drugo osim što podrivaju društvo), moraju biti ukinute. Televizija i mediji u celini treba da postanu oruđe u ratnoj i rodoljubivoj mobilizaciji. Svi koncerti na frontu, a takođe i na domaćem frontu. Već je počelo malo po malo, ali za sada ih ima na malom broju kanala. A trebalo bi da ih bude svuda.

Kultura, informisanje, obrazovanje, prosveta, politika, socijalna sfera: sve mora jednoglasno raditi za rat, dakle za pobedu.

Ekonomija

Svaka suverena država može da pusti u promet onoliko nacionalne valute koliko joj je potrebno. Ako je zaista suverena. Rat sa Zapadom obesmišljava nastavak ekonomskih igara po zapadnim pravilima. Ratna ekonomija može da bude jedino suverena. Za pobedu treba potrošiti koliko je potrebno. Jedino što je neophodno jeste osigurati da se stvari drže i koncentrišu posebnim tokom, u strateške svrhe. Korupciju treba, u ovakvim okolnostima, izjednačiti sa ratnim zločinom.

*Bivši ruski ministar ekonomije Aleksej Uljukajev pred sudom u Moskvi tokom suđenja za korupciju, 15. decembar 2017. (Foto: MAXIM ZMEYEV/GETTY IMAGES)

Rat i udobnost su nespojivi. Udobnost kao cilj, kao referentna životna tačka, se mora odbaciti; samo narodi pripremljeni za teškoće su sposobni da pobede u stvarnim ratovima.

U ovakvim situacijama uvek postoji nova vrsta ekonomista, čiji je cilj da spasu državu. Dogme, škole, metode i pristupi su od drugorazrednog značaja.

Takvu ekonomiju možemo zvati ekonomijom mobilizacije ili, jednostavno, ratnom ekonomijom.

 

Naši saveznici

U svakom ratu, uloga saveznika je izuzetno važna. Danas ih Rusija nema mnogo, ali postoje. Pre svega, reč je o onim zemljama koje odbacuju zapadni, liberalni, unipolarni poredak. To su zagovornici mnogopolarnog sveta, kao Kina, Iran, Severna Koreja, Srbija, Sirija, Centralnoafrička Republika, Mali, ali i, donekle, Indija, Turska, neke islamske, afričke i latinoameričke zemlje (posebno Kuba, Nikaragva i Venecuela).

Za suprotstavljanje zapadnom, liberalnom, unipolarnom poretku, potrebno je pokrenuti sve na raspolaganju, ne samo profesionalnu, već i narodnu diplomatiju – a za to je ponovo potrebna ideologija. Moramo da uverimo naše saveznike da smo se odlučili za bespovratni raskid sa globalizmom i zapadnom hegemonijom i da smo spremni da idemo do kraja u izgradnji mnogopolarnog sveta. U tome moramo da budemo dosledni i odlučni. Vreme polutonova i kompromisa je prošlo. U ratu Zapada protiv Rusije, čovečanstvo je podeljeno na različitim stranama barikada.

 

Duhovni faktor

Duhovni, verski aspekt je u središtu globalnog sukoba koji je počeo. Rusija je u ratu sa antireligioznom civilizacijom koja se bori protiv Boga i ruši sâme temelje duhovnih i moralnih vrednosti: Boga, Crkvu, porodicu, pol, čoveka. Uz sve razlike između Pravoslavlja, tradicionalnog Islama, judaizma, Hinduizma ili Budizma, sve veroispovesti i kulture koje su iz njih proistekle, priznaju božansku istinu, visoko duhovno i moralno dostojanstvo čoveka, poštujući tradicije i institucije – državu, porodicu, zajednicu. Savremeni Zapad je sve to ukinuo i zamenio virtuelnom stvarnošću, ekstremnim individualizmom, razaranjem roda, univerzalnim nadzorom, totalitarnom ‘kulturom ukidanja’, društvom post-istine.

*Bivši premijer Velike Britanije Boris Džonson i predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski u pratnji naoružanih čuvara, Kijev, april 2021. (Foto: APA)

Otvoreni satanizam i ogoljeni rasizam cvetaju u Ukrajini, a Zapad ih samo podržava. Mi imamo posla sa onim što pravoslavne starešine nazivaju ‘antihristovom civilizacijom’. Uloga Rusije je, stoga, da ujedini vernike različitih vera  u ovoj odlučujućoj borbi

Ne smete čekati da vam neprijatelj sveta uništi dom, ubije muža, sina ili ćerku… U jednom trenutku će biti kasno. Ne daj Bože da doživimo taj trenutak.

Neprijateljska ofanziva u Harkovskoj oblasti je upravo to: početak pravog rata Zapada protiv nas.

Zapad pokazuje nameru da protiv nas započne rat do uništenja – Treći svetski rat. Moramo okupiti sav naš najdublji nacionalni potencijal da odbijemo ovaj napad. Svim sredstvima: mišljenjem, vojnom silom, ekonomijom, kulturom, umetnošću, unutrašnjom mobilizacijom svih državnih struktura i svakog od nas.

(Izvor: Geopolitika.ru / Aleksandar Dugin)

Scroll to top