BalkansPress

Legenda o tome kako je Atos postao Sveta gora krcata manastirima, tim fabrikama molitvi koje rade danju i noću bez prestanka, povezana je sa Bogorodicom i pruža mitski odgovor na pitanje zbog čega je ženama zabranjeno da borave na tom mestu. Pravilo je pravilo, ali i kod ovog pravila postoje izuzeci. Doduše, ne ljudski

U crkvi Svetog Arhangela Mihaila u selu Trubarevo kod Skoplja juče je nakon liturgije proplakala ikona presvete Bogorodice.

Autor ovih maksima je protojerej Tomas Hopko, istaknuti pravoslavni bogoslov i besjednik, koji se upokojio 18. marta 2015.

Srpska pravoslavnca crkva danas slavi Svetu Velikomučenicu Ekatarinu Aleksandrijsku, ranohrišćanku mučenicu i svetiteljku s kraja 3. veka, zaštitnicu ljubavi.

"Pouke ostroškog igumana" čuvaju se u molitvenom predanju ostroške svetinje. One se prenose sa kolena na koleno iz usta igumana ostroške porodice, a taj dar predaje se u molitveniku ostroških igumana.

Jedna od glavnih odlika srpskog Pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava. Pre primanja hrišćanstva Srbi su bili mnogobožački narod. Pored vrhovnog boga Peruna, koga su svi poštovali, svaki dom je imao i svoje domaće božanstvo. Po prirodi sentimentalni i vezani za domaće navike i običaje, u susretu sa hrišćanstvom, Srbi su se najteže odricali tih domaćih božanstava. Mudri i praktični Nemanjin sin, Sveti Sava, mnogobožačke kumire i idole, zamenio je velikim svetiteljima Crkve Hristove, koji postadoše zaštitnici i pomoćnici srpskih domova, crkava i manastira, porodica i plemena, sela i gradova, pa i čitavih pokrajina i oblasti. Tako je nastala krsna slava.

Ovo priča govori o tome kako i zbog čega naše molitve ni sam Bog ne čuje, i uči nas kako da se ponašamo sledeći put kada odemo u Sveti hram.