Kompanija Biohaks uspešno je sprovela projekat ugradnje potkožnih čipova kompanija u Švedskoj. Čak tri hiljade ljudi odlučilo se za ugradnju, a podršku su im dale i lokalne vlasti uvodeći mogućnost plaćanja železničke karte čipom. U kompaniji se nadaju velikom proboju na tržište EU.

Švedska je zakonom uredila čipovanje ljudi, pa je u toj zemlji već 3.000 osoba iskoristilo mogućnost da između palca i kažiprsta jedne od ruku ugrade bio-čip.

PROČITAJTE: CENA OBUHVATA UZORKOVANJE, TESTIRANJE I SERTIFIKAT: Evo koliko će koštati test na KORONU, a ovo su USLOVI koje morate ispuniti

Ugradnjom čipova ljudi u Švedskoj mogu da otvaraju vrata na dodir ili samo kad približe ruku uz kvaku, a mnogi su pristali i iz medicinskih razloga. Naime, čip je moguće programirati da podseća pacijenta kad da popije koji lek, kao i za kojom bočicom ili kutijom lekova da posegne, da ne bi pogrešio. 

Čip u ruci u stanju je da se ponaša kao elektronski novčanik, da se koristi za plaćanje dodirom, ako se ponaša kao platna kartica, vozna karta ili senzor prepoznavanja u kompaniji (za ulazak, autorizaciju pristupa i slično). Takođe, senzori se koriste za lakše otključavanje automobila, za praćenje određenih telesnih funkcija, kontrolisanje uređaja u okolini i na mnoge druge manje ili više korisne načine.

 

Sledeća stanica Italija

Druga stanica za širenje biznisa kompanije Biohaks je Italija, piše Juronjuz. Erik Larsen, Šveđanin na čelu tamošnjeg ogranka, navodi da se čeka samo odobrenje italijanskog ministarstva zdravstva.

Kada ga dobije, očekuje da će u Milanu i Rimu ugradnji pristupiti oko 2.500 ljudi.

"Ova tehnologija nastala je da nam pomogne. To je kao da imate male supermoći", objašnjava Larsen.

 

"Većina ljudi ne shvata da naši čipovi nemaju Dži-Pi-Es i da mi ne pratimo klijente. Ali jasno mi je da se ljudi boje jer o sličnoj tehnologiji imaju utisak samo iz holivudskih filmova", kaže Larsen.

"Lično, ne vidim tu ništa loše. To je pasivna tehnologija, kontroliše je vlasnik. Treba da budete jako blizu da se podaci očitaju. Ni ugradnja nije bolna, kao da vas ubode pčela”, kaže švedski aj ti stručnjak Martin Levin, koji već tri godine ima dva čipa u ruci, čija ugradnja je koštala 150 evra, prenosi B 92.

"Reč je o istoj tehnologiji kao i kod bankovnih kartica, i rizici su isti. Postoji mogućnost da neko uhvati signal. Još je veća komplikacija ako buduće verzije budu pratile podatke o vašem zdravlju ili ako budu sadržale druge privatne informacije", kaže Rob van Ajk iz Evropskog foruma za budućnost privatnosti.

Kompanija ističe da nema razloga za strah. Veliku prekretnicu i masovno korišćenje čipova očekuju s razvojem tehnologije s kojom će čip funkcionisati poput novčanika.

Scroll to top