Nakon “Očeve pesme” koju je glumac Žarko Laušević posvetio tragično nastradaloj petnaestogodišnjoj Tijani Jurić iz Subotice poznati umetnik izrecitovao je stihove namenjene baš njemu. Pisac Dušan Stojanović (31) napisao je reči kojima se, kako kaže, saoseća sa životom glumca u nadi da “Kad tad će proći”.

 

 

Tako se i zove delo mladog pesnika koje Lauševića nije ostavilo ravnodušnim.

- Bila je pozitivna reakcija, ali kratka, uzdržana. Zapravo baš onakva, kakvu sam i očekivao. Verujem da o tome najadekvatnije govori, pristanak da kaže ove stihove - ističe Stojanović.

Dušan Stojanović

Dušan Stojanović, Foto: 24 sata

Nadareni pisac sa Lekinog brda naglašava da pesmom nije želeo da podstakne bolne emocije.

- Svi smo pozvani da svojim darovima svedočimo istinu. Nije suština ove pesme, potreba da se kaže reč o prošlom, koje seća na tragično. Već želja da put ljubavi kome stremim posluži odbrani od ne slobode. Približiti se bar za korak skidanju tih nevidljivih, a ipak prisutnih lanaca. Nema potrebe veće, nego da ne sudimo bližnjem, da snagu naše emocije i karakter, okrenemo u saosećajnost, sastradavanje sa bliskim. Lako je uzeti nepromišljen stav i doneti sud, ali rečeno nam je da ne sudimo, da nam se ne bi sudilo. Mislim da je to dovoljno da odgovori, zašto sam posvetio stihove Žarku - priča Stojanović.

 

Tvorac zbirke pesama “Balkanski rokenrol” i knjige “Život iza zavese” o Zoranu Radmiloviću ističe da ne posvećuje reči poznatim nego prepoznatim ličnostima.

- To su ljudi sa kojima se duhovno i emotivno saosećam. Žarko je glumac, slikar, pisac... rečju - umetnik, zatečen u zlom vremenu. Teško je razumeti hipersenzibilnost, naročito mladima, koji postaju žrtve medijskih aplikacija. Postojala je uvek osrednjost, ali čini se da je danas preizražena, dok se kontrateža svakim danom sve više ukida. Žarko je zapravo stradalnik početka nagomilavanja bezmislenih, sa jakim uverenjem da sudeluju u osvešćenom pravoslavlju i patriotizmu, što je bilo apsolutno suprotno i daleko od istine. Verujem da je stradanje počelo tim putem. Bilo kako bilo, svedoci smo da preobražaj nažalost još nije dovršen i da ćemo teškom mukom isplivati. Međutim, ne brine to. Jer zrno pšenice kada se posadi u zemlju, strada da bi se rodio klas. Učimo se time, pa ćemo lakše doći na, uzak, ali pravi put - kaže Stojanović.

Poslušajte kako Žarko Laušević recituje pesmu Dušana Stojanovića “Kad tad će proći”...

 

KAD TAD ĆE PROĆI

U kutiji pod krevetom još uvek,

Stanuje nešto požutelih slika,

Mladost, osmesi, prošli vek

I jedan akvarel poznatog lika.

Mrve hrabrosti retko skupim,

Poslednja kapija odbrane nestane,

Kartu za bioskop prošlosti kupim

I njeno oko u moje stane.

Ponovo tramvaj kruži oko Slavije,

Nad gradom oblaci dremaju,

Bluz malih koraka u glavi je,

Plave se kiše spremaju.

Na uglu kod pozorišta stojim,

Večeras igraju Glembajevi - Krleža,

Srcem otkucaje sata brojim,

Dok čekam da dođe od Manježa.

Iznajmljena soba u dnu dvorišta,

Jedan krevet i poster glumca iz novina,

Nama sem nas nije trebalo ništa,

Možda koja kap belog vina.

Al` Neko je nemaran sve srušio,

Na lošem mestu presek`o špil,

Rasparao život pa pogrešno ušio,

Neko je rđav sklopio dil.

Sad mi ponekad Hadson glumi Dunav,

Ko šmirant bedno krade mi noći,

I kad u laž potonem sav,

Ponavljam samo: I ovo će proći, kad tad će proći.

 

(24sata)

Scroll to top