Rođena je 15. maja 1964. u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju.

Karijeru radijske voditeljke započela je 1982. godine na Studiju B, kao saradnica omladinske emisije „Ritam srca“, a iz kojeg je kasnije nastao Radio B92.

Od 1989. do 1991. eksperimentisala je sa različitim žanrovima – „Vampir kviz“, „One man show“, „Poplava“.

Početkom devedesetih vodila je emisije na Trećem kanalu, a zatim na Televiziji Studio B zabavno muzičke programe „Videodrom“ i „Neosvest“.

Bila je i urednica beogradskog Radija City.

Nakon toga, Gorica Nešović je radila kao programska direktorka Radija B92 i voditeljka najslušanijeg radijskog jutarnjeg programa u Srbiji „Dizanje“.

Slušaoci Prvog programa Radio Beograda mogli su da prate emisiju „Buđenje“, koju je uređivala i vodila sa prijateljem i kolegom Draganom Ilićem.

Posle četiri godine buđenja na talasima Radio Beograda, pozitivne vibracije, koje dugogodišnji voditeljski tandem stvara, seli se na frekvencije novog radija Indeks.

Gorica Nešović je napisala i tri romana – „Priči nikad kraja“ sa svojom prijateljicom Jelicom Greganović, „Kuvarica“ i „Nije strašno ako padneš, strašno je ako ne ustaneš“.

 

Pre tri godine otkrila da ima dijabetes

Inače radijska novinarka Gorica Nešović pre tri godine otkrila je da ima dijabetes, a u januaru je progovorila o borbi sa bolešću i kroz kakav pakao je prošla.

- I ja sam bila šokirana, budući da nisam imala nikakve simptome, bar ne one za koje svi znamo, nisam bila ni žedna. Kasnije sam saznala da je umor koji sam osećala jedan od simptoma, ali to tada nisam povezala sa šećerom. Tolike godine ustajem u četiri ujutru, nisam više onako mlada. Zamor, umor, godinice... U to vreme sam napokon uspela da skinem višak kilograma, išla na jogu, zdravo se hranila i samim tim se taj moj šećer maskirao. To se sve dešavalo pre više od tri godine. Onda su odjednom počele da mi otiču noge, jedva sam hodala i otišla sam u laboratoriju da mi urade krvnu sliku. Rekoše mi: Gospođo, morate hitno u bolnicu, vama je šećer skoro 30. Onda ide sve po redu, ispitivanje od glave do pete, dve nedelje. Moja divna i stroga doktorka Šumarac bukvalno me je spasla. Šećeš je podmuklo napravio dosta štete na bubrezima, ali sve se da držati pod kontrolom. Upozorili su me da krvni sudovi u očima takođe pate i da mora često da se proverava njihovo stanje, rekla je tada voditeljka.

*Foto: V. Danilov

- Pre godinu dana mi je pukao krvni sud u jednom oku. Očna klinika, injekcije u oko, nema boljitka, svakog dana sve mutnije. Kažu, moraće operacija. Užas. Onda pukne krvni sud i u drugom oku. Sve mutno i sve mutnije. Idemo na još jednu turu injekcija, možda bude bolje. Onda se desi ono što se dešava u teoriji, ali ne u praksi, a to je infekcija. Jedno oko boli i otiče, boli i glava. Doktori, drugi doktori, hitan prijem na VMA, sutra operacija. Mislila sam da neću moći to da izdržim, ali doktor Kovač me je rasplašio. Naravno, moralo je i drugo oko da se operiše, ali to se desilo posle mesec dana. Uh, živote, nije mi lako ni sada kad se setim - pričala je za Story.

 

Tri meseca nije mogla ništa da vidi

- Bukvalno nisam videla ništa, samo svetlo i tamu, a onda u jednom periodu ni to. Svašta prolazi kroz glavu, hiljadu pitanja, neverica, pa onda samu sebe bodrim, kako to nije konačno i kako ću sigurno progledati, da mora da postoji neki lek. Na svu sreću, svi znamo napamet gde nam se u kući nalaze stvari, ali nisam mogla da znam šta oblačim, onda mi sestra izvuče iz ormana stvari, pa stavi na krevet, pa opiše gde šta stoji. Nemoć je mnogo gadna, ali nisam htela da joj se prepustim. Napipavala sam stvari... Najgore je bilo kad treba da jedem. Kažu mi šta je u tanjiru i gde se šta nalazi, samo viljuška ili kašika.

Otkrila je kako je povratila vid.

- Posle operacije počela sam da vidim obrise. Oporavak je spor, nijanse su u pitanju i ne zna se koliko će to sve trajati. Vidim 50 odsto, mogu da funkcionišem, ali nisu mi jasni detalji od te magle. Naravno, bolje je nego pre šest meseci, ali daleko od dobrog.

- Nisam bila u prodavnici više od godinu dana. Prošle nedelje uđem u neku radnju s garderobom, svetlo blešti, ništa ne vidim, okrenem se i izađem. U drogeriji slična situacija, mnogo artikala novih, ništa ne vidim šta je šta, moram naočare, pa da približim svaki proizvod... Baš mi fali da šetam po radnjama, da vidim šta ima, da se obradujem, govorila je ona.

Scroll to top