Podmukao način ubistva dokazuje se, kako navode, na osnovu ponašanja Zorana Marjanovića.

Više javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je sudu, u završnoj reči, da okrivljenog Zorana Marjanovića proglasi krivim za krivično delo teško ubistvo i osudi ga na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora jer je, kako navode, 2. aprila 2016. godine u Borči na svirep i podmukao način lišio života svoju suprugu Jelenu Marjanović.

Tužilaštvo je takođe predložilo da se Zoranu Marjanoviću odredi pritvor, s obzirom da je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko 10 godina, a, kako navode, način izvršenja i težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

 

– Uznemirenje javnosti traje u kontinuitetu, od momenta izvršenog krivičnog dela, pa i u ovom momentu – navodi se u saopštenju tužilaštva i dodaje:

– Tužilaštvo smatra je dokazalo je da je okrivljeni Zoran Marjanović u vreme izvršenja krivičnog dela postupao u stanju uračunljivosti i da je krivično delo izvršio sa direktnim umišljajem, jer je bio svestan šta čini kada je ošećenoj zadao osam rana po glavi, sa osam udaraca metalnim predmetom, koje su u vreme nanošenja, u svom ukupnom sadejstvu, predstavljale bezuslovno smrtonosnu povredu, što je on i hteo. Podsećamo da iz kombinovanog (sudskomedicinsko-trasološkog) veštačenja proizilazi da povrede koje su obdukcijom ustanovljene i opisane, a koje su bile uzrok smrti Jelene Marjanović, nanete dok je ona još bila živa – podseća tužilaštvo u završnoj reči pred presudu.

Na osnovu lokalizacije, rasporeda, izgleda i vrste registrovanih povreda, proizilazi, kako se navodi, da su nastale jedna za drugom u kratkom vremenskom intervalu.

– Svirepost ubistva dokazuje se upravo navedenim veštačenjem Komisije veštaka, kojim je utvrđeno da je ubistvo izvršeno na grozan način, koji izaziva gnušanje okoline, kao i zbog činjenice da je Jelena ubijena uz nanošenje velikih fizičkih i psihičkih bolova i patnje, i to dok je bila pri svesti, pa sve do gubitka svesti tek u samom kanalu. Žrtvi je pričinjen bol i nepotrebna patnja koja prevazilazi patnje koje prate svako lišavanje života, dok izvršilac hoće da je ubije na svirep način, pa čak i da uživa u tome – dodaje se.

Podmukao način ubistva dokazuje se, kako se navodi, na osnovu ponašanja Zorana Marjanovića, odnosno radnji koje je preduzeo pre i posle ubistva supruge.

 

– Ubistvo je izvršeno na lukav, prepreden i prevaran način. Okrivljeni Zoran Marjanović je iskoristio poverenje, sada pokojne supruge, njenu bezazleznost i namamio je da se spuste u podnožje nasipa, ka kanalu, dok je njihovo zajedničko dete, šestogodišnja Jana Marjanović ostala na nasipu. Podsećamo da je pre nego što je Jelenu lišio života u kanalu, u 16:38 časova Zoran Marjanović je svesno isključio svoj mobilni telefon i postao nedostupan daljem registrovanju baznih stanica mobilne telefonije – navodi se.

Nakon ubistva, kako tvrdi Više tužilaštvo na osnovu izvedenih dokaza, telefon je ponovo uključio u 17:04:28 časova i ponovo postao dostupan odnosno registrovan od strane baznih stanica.

– U 19.35 časova je prijavio nestanak supruge u Policijskoj upravi za grad Beograd UKP Osmo odeljenje, pokušavajući da prikrije svoje radnje izvršenja, pa je i po dolasku policijskih službenika učestvovao u potrazi za oštećenom simulirajući zabrinutost za njen nestanak – dodaje se.

Okrivljeni je, po zaključku tužilaštva, smišljeno izvršio krivično delo u situaciji kada se oštećena tome nije nadala i nije mogla da pruži nikakav otpor u napadaču naoružanog oruđem podobnim da je ubije.

*FOTO TANJUG / STRAHINJA ACIMOVIC / bg

– Što se dokaza tiče, biološko-trasološkim veštačenjem je utvrđeno da je pokušano uklanjanje tragova krvi Jelene Marjnović sa zadnjeg sedišta Zoranovog automobila marke „Mercedes E320 CDI”. Reč je o kapljičastom tragu koji je na to mesto mogao dospeti, ili neposrednim prskanjem iz rane, ili odbačajem sa okrvavljenog predmeta, odnosno dela tela, kao što je na primer, okrvavljena ruka – navodi tužilaštvo i zaključuje da navedeno veštačenje isključuje tezu odbrane Zorana Marjanovića da se Jelena povredila navodno menjajući gumu na automobilu u neutvrđenom periodu, pa da je fotografisala povredenu ruku i poslala fotografiju okrivljenom, koji je sačuvao te fotografije.

– Na osnovu svih činjenica obrađenih i sadržanih u prostorno-vremenskom veštačenju i dopuni veštačenja, zatim izjašnjenja veštaka tokom suđenja, proizilazi da je Zoran Marjanović namerno isključio mobilni telefon po dolasku na nasip. Analiza baznih stanica i kretanja okrivljenog i pokojne Jelene Marjanović duž nasipa, pokazuje da je njihov susret oko 17 časova na otvorenom prostoru u zoni mesta kritičnog dogadaja bio neizbežan.

Dalje, kako se navodi u analizi dokaza tužilaštva, samo mesto ponovnog uključenja telefona Zorana Marjanovića nalazilo se u bliskoj zoni mesta događaja oko 17,04 casova.

 

– Takođe, evidentno je da je Zoran Marjanović više puta pozivao telefonom pokojnu suprugu iz zone mesta ponovnog uključenja (mesto blisko mestu kritičnog dogadaja). SMS koji je primio Zoran Marjanović po uključenju telefona i koji nije mogao izbeći, potvrđuje njegovu poziciju u zoni mesta ponovnog uključenja odnosno kritičnog dogadaja. Zoran Marjanović je nakon ponovnog uključenja telefona, telefonirao bratu iz zone mesta ponovnog uključenja (bliska zona mesta kritičnog događaja) pre nego što su kamere registrovale njegov prolazak prema kući Jahović, odnosno prema rampi Šljunkara – navodi se u završnoj reči.

Još jedan dokaz na koji se tužilaštvo posebno osvrnulo su snimci sa sigornosnih kamera, koje gledaju na nasip.

– Oko 17,14 časova pokazuju prolazak Zorana Marjanovića iz pravca mesta kritičnog događaja sa detetom u smeru rampe Šljunkara, što je u dobroj koleraciji sa mestom i vremenom ponovnog uključenja. Konacno, veštačenjem je potvrđena moguća pozicija svedoka Milana Radića na Putu za Crvenku u visini mesta dogadaja, kako analizom baznih stanica, tako i analizom kamere sa kuce Jahovic koja gleda na ulicu, a takode i analizom snimaka iz autobusa GSP, u zoni nasipa oko 17 časova i praktično mogućnost da je mogao da vidi Zorana i Jelenu.

Takođe, tužilaštvo podseća da je dokaz koji je odbrana posebno isticala, gostovanje Jelene Marjanović u emisiji “Grand magazin” od 10. septembra 2015. godine, u kojoj je govorila o skladnom braku sa suprugom, apsolutno nekredibilan i u suprotnosti sa iskazom svedoka Zorice Gemović, koji je u određenom delu potvrđen i iskazom svedoka Borisa Pucića.

*Foto: Facebook/Printscreen

– Zorica Gemović, Jelenina frizerka, ispitana je i u istrazi i na glavnom pretresu, gde je svedočila o poremećenom odnosu između Zorana i Jelene, navodeći da joj je Jelena u više navrata ispričala kako je on omalovažava, govori joj da je debela i ružna, kao i da joj je život u njegovoj kući katastrofa, i da joj dodje da uzme dete i da ode. Kada je Zorica pitala Jelenu zašto se ne razvede, ona joj je odgovorila “Zoko, on bi me ubio” – podseća tužilaštvo.

S tim u vezi, sudski veštak Zoran Stanković je na glavnom pretresu 5. juna 2020. godine, kako se navodi, shodno svom višedecenijskom iskustvu, naveo da brojnost, intenzitet i lokalizacija povreda ukazuju da je povredilac imao jake emocije ljutnje, besa, mržnje ili osvete prema oštećenoj.

Takođe, kako se navodi u saopštenju, nije sporno da na garderobi Zorana Marjanovića nisu nađeni tragovi krvi, iako bi prema mišljenju veštaka Dušana Keckarevića morali da budu, s obzirom na povrede koje je zadobila oštećena, ali tužilaštvo podseća da je okrivljeni imao dovoljno vremena da promeni garderobu nakon izvršenja krivičnog dela do prijave nestanka.

– Podsećamo da je imao više identičnih pari maskirnih pantalona – dodaje se.

Više javno tužilaštvo u Beogradu smatra da je odbrana okrivljenog nelogična, neživotna i manipulativna jer za dobrog logičara krivice on navlaci sumnju na sebe iznoseći svoju odbranu.

Tako je, pored svega ostalog, neuobičajeno da neko prijavljuje nestanak supruge koja je otišla da trči na nasip, što redovno čini, a na koji je i on došao sa detetom.

Scroll to top