Ateista je šetao šumom i razmišljao:– Kako je veličanstveno drveće! Kako su moćne reke! Kako su divne životinje!

U žbunju iza njega začulo se šuštanje. Ateista se okrenu i ugleda ogromnog grizlija kako ide prema njemu. Potrčao je koliko ga noge nose. Osvrtao se preko ramena, a medved je bio sve bliže i bliži. U panici se saplete i pade.

 

Pokuša da ustane, ali vide da je medved iznad njega i pruža se da ga dohvati šapom. U tom trenutku ateista uzviknu: “O, Bože!“

… Vreme se zaustavi. Medved se ukoči. Tišina zavlada šumom… Čovek bi osvetljen nekom blistavom svetlošću, a sa neba se začu glas:

– Ti poričeš moje postojanje sve ove godine, učiš druge da ja ne postojim, čak i stvaranje sveta pripisuješ nekom kosmičkom slučaju. Da li od mene očekuješ da ti sada pomognem u nevolji? Treba li, od sada, da te računam kao vernika? 

Ateista pogleda u blistavu svetlost i reče: – Zaista bi bilo licemerno s moje strane, da sad, iznenada, zahtevam od tebe da me tretiraš kao hrišćanina. Ali možda bi mogao da hrišćaninom učiniš medveda! – U redu! – reče glas.

… Svetlost nestade… Zvuci u šumi ponovo oživeše… Medved spusti svoju desnu šapu, prinese je levoj, pogne glavu kao u molitvi i razgovetno progovori:

– “Bože, blagoslovi ovu hranu koju mi pružaš danas kroz našeg Gospoda Isusa Hrista. Amin!“

(BalkansPress / Opanak.net)

Scroll to top